Дана 21. фебруара 1952. године полиција пуца на Универзитету у Даки, у Бангладешу на неколико студената. Ови студенти су протестовали тражећи признавање постојања њиховог матерњег језика (bangla / bn / বাংলা ভাষা), Бенгалског којег су власти хтеле да се отарасе са Универзитета у корист "већег" језика, језика којим су говорили тадашњи моћници.

То је нешто што се понавља - у разним облицима - и даље у целом свету, а кроз историју, не само у Бангладешу, већ и, на пример, у Холандији, где је парламент одобрио од 29. септембра 2015. године план за постепено укидањее Холандског језика у основним школама, у корист енглеског језика. (1)

То нису били јединствени догађаји. И у Бангладешу и у Холандији је реч о истој логици: "Ја сам јак човек, ћути, а ако баш мораш да говориш, говори мојим језиком." С друге стране нам сви лингвисти говоре (да цитирам једног од њих Кена Хала): "Када језик умре, губимо велико интелектуално богатство, као да је бачена бомба на музеј Лувр."

Поред социјалне неправде која се јавља када се презире нечији матерњи језик, морате бити свесни чињенице да су биолошка и језичка различитост нераздвојни, међусобно повезани, и једно од другог зависни. Из губитка језичке разноврсности произилази губитак традиционалних знања суштински неопходних за одрживи биодиверзитет, за живот. (Завршна декларација, 64. Конференција Уједињених нација НВО, Бон, 2011 (2), Terralingua (3))

Дана 17. новембра 1999. године, УНЕСКО је прогласио 21 Фебруар Међународним даном матерњег језика. У 2007. години такође је Генерална скупштина Уједињених нација (4) позвала земље чланице на "Промовисање очувања и заштите свих језика које користе народи света." истовремено проглашавајући 2008. годину Међународном годином језика.

У 2014. УНЕСКО је објавио на свом сајту и есперантску верзију поруке генералног директора, Ирине Бокове. (5)

Какве везе са свим овим има Есперанто? Две ствари су међусобно повезане, јер основне вредности овог дана, вишејезичност и права свих људи да говоре својим матерњим језиком, су и вредности које покрет за есперанто брани. Ми, есперантисти, не желимо да иједан језик нестане, ми желимо да сви језици и даље постоје, да се поштују свачија језичка права, и да влада језичка правда. У овом циљу Светска есперантска асоцијација, УЕА (Universala Esperanto-Asocio, UEA) свечано се придружује прослави овог дана, између осталог, да нагласи да есперанто није елиминатор језика, као што су језици великих економских и војних сила.

Есперанто је, у ствари, заштита од нестанка језика, као што је рекла госпођа Vigdís FINNBOGADÓTTIR (председница Републике Исланд, 1980-1996):
"Крајње је време да различити народи схвате да неутрални језик може постати прави бедем за одбрану њихових култура против монополистичког утицаја само једног или два језика, што је данас све више и више очигледно. Искрено се надам да ће есперанто брзо да напредује и да помогне свим народима света." (6)

Можда неки и даље питају: "Зашто баш есперанто?" Разлог је једноставан. Иза есперанта нису државе, привредни системи, империјалистички напори, ни народи чији интерес би био нестанак других народа, њихових језика, односно освајање њихових тржишта. Иза есперанта су само добронамерни људи који траже правду за све културе и све језике, у миру међу народима.

"Јачање права говорника сваког језика је циљ коме битно доприноси есперанто." ((7) проф. Robert Phillipson). Есперанто је алат убрзавање постизања фер комуникације и на тај начин фер односа између етничких група, култура, народа. "... Надам се да ће есперанто наставити испуњавање ове двоструке улоге подржавајући различитост и стварајући јединство." ((8) Rita Izsák-Ndiaye, специјални известилац УН)

Зато есперанто помаже свима да одрже у животу свој језик. Ово је јасна порука коју они који говоре есперанто из целог света желе да пошаљу свима у целом свету, 21. фебруара.

- Упознајте међународни језик, есперанто помоћу www.esperanto.net! (9)